Срђан Тепарић о квартету…

Gudački kvartet Beogradske filharmonije

Gudački kvartet Beogradske filharmonije

Једна од најбољих иновација Београдске филхармоније последњих година било је оснивање гудачког квартета. Јелена Драгнић, прва виолина, Владан Лончар, друга виолина, Борис Брезовац, виола и Александар Латковић, виолончело, чланови су ансамбла чији пуни назив је Гудачки квартет Београдске филхармоније. Последњи њихов концерт одржан је поводом пет година постојања. За ово време, одржали су низ веома добрих концерата, имали неколико гостовања у региону и у Уједињеним Арапским Емиратима, Кини и Француској. Издали су и један компакт диск. На програму концерта нашла су се три гудачка квартета Моцарта, Менделсона и Равела, што представља крупан извођачки залогај. Моцартов Гудачки квартет у де молу КВ 421, једно је од драмски усмерених остварења у којем у значајној мери долази до осамостаљења деоница.

Оваква концепција, захтева интерпретативно одржавање напетости, својеврсну представу у оквиру које је интензитет било оно средство уз помоћу којег су чланови овог квартета увукли слушаоца у конфликтну игру. У Менделсоновом Гудачком квартету опус 44 број 2 у е-молу, такође је на делу исказивање драмске сфере, али уз потенцирање виртуозности која је приказана на завидном нивоу. И најзад, Равелов Гудачки квартет у Еф-дуру, доноси читав низ најразличитијих интерпретативних изазова коју са собом носи и специфична атмосфера дела необичних мелодија провучених кроз најфиније прелазе између деоница и уз различита колористичка нијансирања.

Gudački kvartet Beogradske filharmonije

Gudački kvartet Beogradske filharmonije

Интерпретација Гудачког квартета Београдске филхармоније, била је на високом нивоу. Уколико се у обзир узме најкомплексније од ових дела, Равелов гудачки квартет, уочљиво је било да је у њиховом извођењу сваки детаљ интерпретације био добро осмишљен и остварен. Обесна пицикато игра Скерца, деловала је као нестални плес арабески, уз веома добро праћену логику мелодијских и фактурних кретања. Медитативни лагани став, пленио је добро извајаним мелодијским линијама, које су могле да се прате попут својеврсног вербалног разматрања. Укупан звук овог ансамбла такође је на завидном нивоу.

У сва три одсвирана дела, видело се да је он могао да нарасте до оркестарских димензија, док је с друге стране, фини камерни штимунг појединих ставова, пленио лепотом звука. Оно што би посебно требало да се истакне је професионализам чланова квартета, какав је ретко видети код домаћих ансамбала. Приступ извођењу поменутих дела одаје добру концепцију и осмишљавање њене реализације.

У свему томе, на сцени нема места за импровизацију, све деонице су звучале навежбано, звук је био до крајње мере компактан. После свега изреченог, могло би се закључити да на домаћој сцени постоји озбиљан састав, један од ретких ове врсте који се бави извођењем камерне музике. Сваки њихов наступ, омогућава публици да не размишља о техничким детаљима интерпретације, јер су они до максимума доведени у ред. На њиховим концертима, слушаоци сасвим слободно могу да уроне у необичне светове дела која се изводе.

Радио Београд 2, Културни кругови-Арс Сонора, 30. мај 2016.